Nazdravljanje na parastosima - kao prvo. Razumem ja da nije svima žao pokojnika kao njegovim najbližima, štaviše, nekima uopšte nije ni žao, došli su da oduže red i da čuju poslednje abere, razumem i to da se popije koja više, ali što nije red, nije. Ajd, ono, kucanje uz - pokoj mu duši, za pokoj duše, i nekako, ali baš da se ustane i nazdravi komšiji s druge strane ili na začelju stola, uz uobičajenu zdravicu, živeli i tako to, ne ide. Baš kao i ono podsticanje i podstrekivanje apetita - probaj sarmu, moooogo je dobra, ej, ova salata je super, mora da uzmem recept, ima li još punjenih paprika, ja mnogo volim ove suve...Pa onda odugovlačenje ustajanja od stola, da se ispije još koja, valja se, dok ožalošćeni domaćini kojima nije ni do čega, nervozno cupkaju jer nije red da vas podižu, ma kolika im knedla stoji u grlu, a druga tura onih koji su ispratili pokojnika sedi po hodnicima i sobama, a gde je druga tura, tu mora da bude i treća, neparan broj obavezno.
Napomena za one koji se isčuđuju - sve ovo nije izmišljotina, nažalost, jes' da ne volim daće posle parastosa, ali je neke jednostavno nemoguće izbeći.
Polaganje cveća pored odra sa sve ružnim celofanima i još ružnijim papirima u koje je uvijeno - pa neka rodbina ili prijatelji priskaču i skidaju te papire koji šuškaju, neki i ostave kako je,sve u svemu, jako ružna slika. A dovoljno je samo pre ulaska u kapelu skinuti taj papir, korpe za otpatke ionako postoje.
Treća ružna slika, aktuelna ne samo ovih dana nego i inače - sudaranje na vratima, prodavnica, pošta, banaka, kafića. Neki, jednostavno, ne žele da nauče, da zapamte, da utuve , izvin'te na izrazu, da na vratima nema džentlmena i nema jednačenja po starosti, polu, statusu... Na vratima, jednostavno, važi univerzalno pravilo da prednost ima ona-j koji izlazi. Logično, da bi bilo mesta za onoga ko ulazi. I nema filozofije, nema mudrovanja. Baš kao što nema potrebe da izigravate džentlnema ako ste muško, pa propuštate damu da ide ispred vas - uz stepenice. I baš kao što dama nikada ne ustaje nikome ko ulazi u prostoriju, sem , drugoj dami ako je ova starija od nje ili i dami i gospodinu, bilo koje dobi, u slučaju da je ona na svom terenu, odnosno u svojoj kući ili u svojoj kancelariji. Sve ostalo je smešno.
Četvrto, mada bi po aktuelnosti , ali i kao vanvremenska kategorija trebalo da bude prvo - sve učestalije neustajanje, posebno vrlo mladih ljudi, starijim osobama u prevozu.Svi oni, em brzi, em drčni - mislim, ti mladi drčni ljudi, ne svi, em hitrije stignu do slobodnog mesta, em posle sedanja pod obavezno moraju da gledaju nešto vrlo važno kroz prozor, sve vreme dok se voze. Pa tako i ne primete i nije ih sramota, naravno, što tim starijim ljudima ustaju, kao po pravilu, boljedržeći vršnjaci - kad već mladi neće.
![]()
I na kraju, ko zna po koji put ponavljam - mesari, počnite da perete ruke u slučaju da i sečete i meljete meso i naplaćujete!!! Da li ste svesni toga koliko su vaše ruke prljave, kada dodirujete novčanice koje su prethodno prošle kroz ko zna još koliko prljavih ruku? Naravno, ovaj vapaj se odnosi i na sve ostale prodavce, od pekara, preko onih koji u prodavnicama robe na merenje dodiruju kekse, čokoladu, kokos brašno, susam - fol, oni imaju rukavice! A što pre toga ruku kojom uzimaju novčanice gurnu u kesu , kako bi je podesili za stavljanje bilo čega?
I jedno razmišljanje, mada slaba vajda, znam - šta mislite, kada bismo svi ili bar kada bi polovina kupaca izašla iz takvih radnji, ne kupivši ništa, da li bi se trgovci promenili?
Napomena za one koji se isčuđuju - sve ovo nije izmišljotina, nažalost, jes' da ne volim daće posle parastosa, ali je neke jednostavno nemoguće izbeći.
Polaganje cveća pored odra sa sve ružnim celofanima i još ružnijim papirima u koje je uvijeno - pa neka rodbina ili prijatelji priskaču i skidaju te papire koji šuškaju, neki i ostave kako je,sve u svemu, jako ružna slika. A dovoljno je samo pre ulaska u kapelu skinuti taj papir, korpe za otpatke ionako postoje.
Treća ružna slika, aktuelna ne samo ovih dana nego i inače - sudaranje na vratima, prodavnica, pošta, banaka, kafića. Neki, jednostavno, ne žele da nauče, da zapamte, da utuve , izvin'te na izrazu, da na vratima nema džentlmena i nema jednačenja po starosti, polu, statusu... Na vratima, jednostavno, važi univerzalno pravilo da prednost ima ona-j koji izlazi. Logično, da bi bilo mesta za onoga ko ulazi. I nema filozofije, nema mudrovanja. Baš kao što nema potrebe da izigravate džentlnema ako ste muško, pa propuštate damu da ide ispred vas - uz stepenice. I baš kao što dama nikada ne ustaje nikome ko ulazi u prostoriju, sem , drugoj dami ako je ova starija od nje ili i dami i gospodinu, bilo koje dobi, u slučaju da je ona na svom terenu, odnosno u svojoj kući ili u svojoj kancelariji. Sve ostalo je smešno.
Četvrto, mada bi po aktuelnosti , ali i kao vanvremenska kategorija trebalo da bude prvo - sve učestalije neustajanje, posebno vrlo mladih ljudi, starijim osobama u prevozu.Svi oni, em brzi, em drčni - mislim, ti mladi drčni ljudi, ne svi, em hitrije stignu do slobodnog mesta, em posle sedanja pod obavezno moraju da gledaju nešto vrlo važno kroz prozor, sve vreme dok se voze. Pa tako i ne primete i nije ih sramota, naravno, što tim starijim ljudima ustaju, kao po pravilu, boljedržeći vršnjaci - kad već mladi neće.
I na kraju, ko zna po koji put ponavljam - mesari, počnite da perete ruke u slučaju da i sečete i meljete meso i naplaćujete!!! Da li ste svesni toga koliko su vaše ruke prljave, kada dodirujete novčanice koje su prethodno prošle kroz ko zna još koliko prljavih ruku? Naravno, ovaj vapaj se odnosi i na sve ostale prodavce, od pekara, preko onih koji u prodavnicama robe na merenje dodiruju kekse, čokoladu, kokos brašno, susam - fol, oni imaju rukavice! A što pre toga ruku kojom uzimaju novčanice gurnu u kesu , kako bi je podesili za stavljanje bilo čega?
I jedno razmišljanje, mada slaba vajda, znam - šta mislite, kada bismo svi ili bar kada bi polovina kupaca izašla iz takvih radnji, ne kupivši ništa, da li bi se trgovci promenili?
