Imate problem za koji mislite da je najveći na svetu? Nije za utehu, ali uvek postoji neko čiji je problem daleko veći!!

U predstavljanju i sebe i drugih ljudi retko kada koristim one uobičajene podatke „iz CV-ja“. Obično se kaže: „Ovo je Maja, ona je godinama radila na programima koji se bave lokalnim ekonomskim razvojem i omladinskim preduzetništvom“.  Ali to nisam ja - to je samo nešto što sam radila u tom trenutku. Prava ja je nezaustavljivo radoznala osoba koja lako uči sama, verujem u to da sebe treba štititi od drugih isto onoliko koliko druge od sebe - i u to da „kosmos ume sam da napravi ravnotežu“ ali mu je ponekad u tome potrebna pomoć. Volim pozitivne i radoznale ljude koji imaju strast prema nečemu u životu – šta god to bilo. Sve ostalo mi ne drži pažnju. Umem da budem rasejana i zamišljena, to ne volim kod sebe. I da - usput pišem blog „Vitki Gurman“ :)

Filozofija ishrane umesto kreativnog haosa

Naučila sam da kuvam jako rano i bila oduševljena novim kreativnim svetom. Mogla sam od istih elemenata da sastavim različite stvari, pa i danas recepte koristim samo za ideje. Najčešće upalim ringlu, otvorim frižider, pustim muziku i počnem da „uklapam“ – nemam predstavu sa čim ću završiti na kraju i nikada ne znam recept za „ono što sam pravila prošli put“. Moja mama nije taj tip – ona voli recepte, mere, preciznost – trebalo joj je vremena da prihvati moj „stil“. Ona ne voli slatkiše a tek kasnije sam saznala da ni njena majka nije volela slatkiše. Šalim se da sam sam treća generacija žena koje prema šećeru ne osećaju ništa :) Kupovala je negazirane sokove samo kada nam dolaze gosti pa nikada nisam navikla da ih pijem. Na isti način se nisam navikla ni na brzu hranu i grickalice.  

A onda mi je u 17. godini u ruke pala knjiga „Ishranom protiv raka“ Mičija Kušija i bila sam zgranuta! Prvo zato što ništa nisam razumela, drugo zato što sam bila fascinirana tolikom količinom pažnje posvećene namirnicama i pripremi obroka. Ništa slično mom „kreativnom haosu“ i „umetničkom ventilu“ u kuhinji. Prvi put sam shvatila da iza svega može da stoji i neka filozofija. Makrobiotika me nije osvojila (mada i danas poznajem vrlo dobro i principe i recepte) – osvojilo me je to što neko u tolikoj meri misli o ishrani. Bio je to neverovatno složen sistem koji nisam uspela da razumem iz prve. Za mene, ovakvu kakva sam, „ne razumem“ u oblasti koja me interesuje je kao rukavica zalepljena u lice iz sve snage. Tako je počelo... Čak sam naučila i Feng Shui da bih bolje razumela principe jina i janga – i vratila se na Kušija da potvrdim da nisam zadovoljna odgovorima. Nastavila sam da „kopam dalje“ i sledeća na redu je bila ishrana bodibildera – potpuno različita od prethodnog koncepta. Više nisam mogla da stanem...
Tada sam prvi put primetila da ljudi oko mene često imaju neki sok, grickalicu ili sladoled u rukama i da sve ono što sam ja shvatala zdravo za gotovo uopšte nije pravilo.

Dogodilo se par stvari koje su na mene delovale poput okidača i zabava je postala potraga, a onda je usledio osećaj da sve to moram da izbacim napolje. Nešto tako logično i zanimljivo je za mnoge oko mene bilo teško, nejasno i izazivalo očaj. Nekome razbacani fragmenti, za mene su se kao puzzle uklapale u jasnu sliku. Počela sam da crtam tu sliku na blogu najbolje što sam mogla - jer kao i svaka druga slika ne treba da postoji samo za moje oči. Znam i zašto je sve to za mene bilo drugačije - nisam imala problem. Imam istu kilažu ceo svoj odrasli život i (zaključno sa današnjim danom) zdravlje me je služilo kako treba. Nisam nigde žurila i nije mi sve to bila obaveza.

Zar ne možemo da preskočimo reč „uticaj“? :) Jedini uticaj koji treba da imam je ovaj: učite, zainteresujte se, učinite koliko možete – a možete mnogo (čak i kada to nije baš odmah). Verujem da čovek mnogo toga može da uradi sam i što više može sam, više slobode ima. Ja sam samo neko ko daje smernice o čemu bi moglo dalje da se čita i razmišlja i svako će to raditi na sebi svojstven način. Ja sam info centar, a sami ste sebi motivacija. Primera radi, za tebe, Negoslava, nikada neće biti većeg motiva od dobrobiti Negoslave Stanojević. Ako ti u to stvarno veruješ – samo tada i ja stvarno verujem tebi.
Dugo sam mislila da je trenutak kada sam u martu 2012. otvorila WordPress i gledala u njega zbunjena bio sučajan - dok me neko nije pitao kada ću konačno prestati da nazivam „hobijem“ nešto što je moj život.

Ispod časti mi je da jedem neukusnu i nekvalitetnu hranu! 

Iz ličnog pozitivnog iskustva mislim da je presudan. Nema gore gojaznosti od dečije ne samo zbog prekobrojnih masnih ćelija koje ostaju „ispražnjene i gladne“ - već i zbog navika. Kad ne stvorite sebi neprijatelja i nemate sa čime da se borite i sve je lakše. To ne znači da ako ovo bude rešeno nećete biti drugih neprijatelja ili upadanja u neku drugu zamku. Moderan način života je prepun zamki i svako na kraju dobije nešto svoje sa čim se bori i nikada nije sve idealno. Ova zamka bar može da se predvidi i spada u lakše rešive.   

Ono što je važno je saznanje da jednom trenutku odgovornost mora da se prebaci na to dete, a  učenje o ličnoj odgovornosti se uopšte ne dešava u momentima kada se priča o hrani. Primera radi, sećam se da sam imala 10-11 godina i dobila 3 na kontrolnom iz matematike. Tata me je pitao:

• „Zašto trojka?“
• „SVI su dobili slabe ocene ovaj put“
• „Ne, Majo, ja tebe pitam samo zašto si TI dobila trojku?“
• „Nisam učila dovoljno.“
• „U tom slučaju znaš i sama šta treba da uradiš a znaš i kako.“

Otprilike sam tako učila da rešenja nisu tamo neke imaginarne stvari koje su u tuđim rukama. Počela sam da prezirem povodljivost. Naučila sam da ni jedno pravo ne ide bez neke obaveze - i da su oba jednako važna. Ni dan danas ne upotrebljvam reč „svi“.
Ako mislite da sve ovo nema nikakve veze sa kupovinom rol-viršli i danskog  peciva sa društvom posle škole, razmislite još jednom.

Preko dana pijem velike količine vode. Mislim da su mi flašice od 0.5l razbacane svuda po kući :) Obavezno ujutru popijem domaću kafu a jako retko i espreso u gradu. Jedna kafa mi je uglavnom i potrebna i dovoljna. Uveče kada izlazim pijem pivo i belo vino ili leti špricer sa puno vode, leda i limuna. Veliki sam ljubitelj vina i učim da ih uklopim uz hranu koju spremam – nadam se da ću se jednom tome posvetiti više. Posebno volim barikirana bela vina.

Što se slatkiša tiče, kada sam na slavama ili rođendanima – probam tortu ali je retko kada pojedem. Ako ima margarin, osetim ga na prvi zalogaj i tu je kraj - mrzim onaj osećaj kada se lepi za nepca. Ako je preslatko – desi se isto, jednostavno mi se ne dopada ukus. U gostima, ako mi daju musaku spremanu sa suncokretovim uljem – pojedem je. Pojedem im i svu salatu i ne pipam hleb. Bitnije mi je da je hrana „home made“, nego da je svaki obrok prema nekom mom principu.
Ne računam u ovu priču neke trenutne režime koje imaju konkretan cilj. Recimo, kada idem u teretanu i radim na definiciji, neću praviti ovakve „izlete“ ali je to ipak samo privremena „potpuna strogoća“. Svojim gostima umem da napravim klasične špagete bolonjeze i smažem ih za večeru – ali nemam goste svaki dan. 

Ono što stvarno nikada ne dolazi u obzir su kupovni keksići, kupovne supe, margarini, hrana sa aditivima, sokovi... Ako želim lazanju – sama ću razvijati što tanje kore oklagijom, a za torte imam kalup prečnika 16cm pa uvek spremam malene torte u koje uglavnom ne stavim ni trunku šećera. Ne mogu da se setim kada sam pravila poslednju, prošla je čitava večnost. 

Višak kilograma ne, ali se desi da strpam u kljun nešto što nije „po protokolu“. Ne plašim se džank-hrane jer mi ona nije navika ni potreba - biram kada ću da je jedem i kada neću – a biram je uglavnom kada moram i ne može drugačije. Recimo, kada sam na putovanju i opcija je samo benzinska pumpa – uzeću neki sendvič koji ne bih pojela da imam alternativu. Samo ne sme da ima margarin i salamu. Neće mi biti ništa od par takvih situacija, niti me to brine i plaši.

Posao mi olakšava i to što sam snob. Toliko dugo kuvam da mi je potpuno ispod časti da jedem nešto neukusno i ružno spremljeno. Previše volim hranu da bih ubacila u sebe nešto onako bedno poput viršli i salame. Za doručak zaslužujem omlet sa sirom i blitvom spremljen na maslacu – a ne skrob i ostatke otkoštanog mesa. Pošto se za svoj snobizam brinem sama (i finasijski i operativno) to nikoga ne opterećuje. Pomalo je ironično što ovakav doručak manje košta od bureka i jogurta u pekari... 

Dijeta za ceo život

LCHF ishrana je ishrana u kojoj najveći procent kalorija potiče iz masti. Ipak, količinski je najviše povrća. LCHF nije ni visokoproteinska ishrana, niti ludi pokušaj da se čvarci ubačeni u kožu pileta isprže u fritezi. LCHF ne zabranjuje žitarice i voće, niti mora da bude strog. 

Jesam vatreni zagovornik, ali uz bitnu napomenu da je meni koncept prilično fleksibilan :) Za mene, LCHF-ovac je svako ko se ne plaši prirodnih masti korišćenih u onim količinama potrebnim da jelo bude ukusno. Ne veruje u zablude o "biljnim uljima koja su zdrava jer nemaju holesterol“. Ne koristi ili makar maksimalno izbegava prerađene namirnice i hranu iz kutijica i kesica. LCHF-ovac zna šta smo jeli pre nego što smo dobili kompanije i reklame za hranu na TV-u. Za mene je LCHF način razmišljanja i stav - a ne svakodnevnica ograničena nekim procentima kalorija iz masti. Glavna prednost je vraćanje na što prirodniju ishranu, onoliko koliko to dozvoljavaju sadašnji uslovi života.

Ne pričamo o religijskim ritualima da bi nešto moglo da bude „prekršeno“. Ako neko ima strogi i isključiv režim onda treba da ima i dovoljno dobar razlog za tako strogi režim. Lično poznajem nekoga ko je uz LCHF rešio problem s dijabetesom tipa 2 i on je opravdano jako strogi LCHF-ovac. Ova ishrana je sada i „zvanična“ u Švedskoj. Njihovi lekari, za razliku od naših, sada mogu da svoje pacijente koji su gojazni ili imaju dijabetes tipa 2 da tretiraju i na ovaj način. Mislim da će cela priča tek biti aktuelna i kod nas pa mi je drago što imam mogućnost da razbijam neke predrasude od samog početka.

Dijete za mršavljenje ne treba da se razlikuju puno od dijeta za ceo život. Prvo i osnovno – jedite prirodne namirnice i zaboravite na procesuiranu „hranu“ uz napomenu da gladovanje nikome nije donelo dobru liniju nego samo probleme. Drugo – kuvajte sami (ili nađite nekoga ko će to da radi za vas) :) Treće – ako niste insulinski rezistentni, pomoćiće rezanje kalorija – ali ako jeste Low Carb dijeta je rešenje. Četvrto – prazne kalorije (šećer, belo brašno) nisu za sve jer ne mogu svi da priušte sebi ovaj „luksuz“ (nije fer ali je tako). Peto - neka bude ukusno. 

Ono što vam nikako ne treba su bilo kakvi preparati, hrana iz kesice, šejkovi, tablete i slične budalaštine. Lekovite biljke, algice, čajevi, tiknture i slično su već simpatična stvar – ali ja volim da ih zovem „d*pe nutricionizma“ – jer ako i dalje doručkujete u pekari, zašto pobogu bacate pare na preskupi čaj za mršavljenje ili tinkturu za imunitet? Još uvek niste sredili one besplatne logičnije stvari!
Na kraju da dodam da je tek u finalu bitno da li se vama jede meso ili ste za neke isključivo biljne varijante. Ovo već spada u lične odluke a ne u pravila. Ja se u tuđe lične odluke ne petljam, nije pristojno.

Sendviči od Tonus hleba, sa puno maslaca i dimljenim lososom uz masline, cveklu, jogurt i pečenu papriku. Ručala sam kuvani karfiol sa maslinovim uljem uz pečeni batak i karabatak – i opet pečenu papriku koja mi je slaba tačka. Večerala gustu krem čorbu od maslaca, brokolija i piletine sa susamovim uljem. Usput sam smazala dosta mandarina, jabuke, bademe i grickala naseckan kupus i šargarepu uz neku nerazumnu seriju koju nikako da prestanem da pratim :) 

Živim na Fast Food-u, ali ga pravim sama

Naravno da nemam vremena i naravno da me mrzi. Ali znaš onu groznu i bezveznu poslovicu – „Ne može i jare i pare“? Ja sam na nju potpuno alergična, jer previše volim „I vuk sit i ovce na broju“!

Zato sam rešila da i ja, kao i sav normalan svet, živim na fast food-u, samo što ja svoj fast food pravim sama. Uzmi mi zamrzivač i umreću od gladi ili od tuge :) Velike nabavke, puno polugotovih domaćih jela na ledu - i problem rešen. Rekla sam ti moj jučerašnji jelovnik, ali bih sada naglasila da je jedino što sam stvarno skuvala juče bio je taj karfiol na pari – sve ostalo je iz „mog fast food-a“. Kuvam jednom mesečno za svoje svakodnevne potrebe i zamrzavam – a kad god imam vremena ili „inspiracije“ ili mi treba relaksacija – ja sam u kuhinji i kuvam iz čistog zadovoljstva. U svakodnevnom životu, ne trošim previše vremena za razmišljanje o hrani. Hrana je već u zamrzivaču.

Priča o 4 bele smrti je jako neprecizna i prenaduvana. Malo šećera i skroba ne smeta onima koji su vitki i nemaju zdravstvenih problema – a od obične testenine, pirinča, kukuruza i krompira me više brinu lisnata testa s margarinom ili keksići sa fruktozom. Kako bi to moglo da bude isto? Prirodne masti nisu neprijatelji već makronutrijent kao i ostala dva (ugljeni hidrati i proteini). Ne možemo da preterujemo ni sa jednim makro ni mikro nutrijentom i tu nema ničega novog ni revolucionarnog.

Neke stvari poput aspartama i MSG-a proglašavaju za bezbedne. Uzmimo i da jesu - OK. Pravo pitanje nije da li su bezbedni već je pravo pitanje kako ih konzumiramo. Ne jedemo aspartam kašičicom. Ovo su stvari koje se stavljaju u proizvode koji bi i bez njih bili jako loši. Zato ja vas pitam – koga je uopšte briga da li su ova dva bezbedna?    

Recept za zdravu ishranu - idite na pijacu i kuvajte!

Najveća zabluda je da je nutricionizam nešto čime treba da se bavi grupica odabranih ljudi. Svi jedemo i nema razloga da svi ne znamo šta, koliko i sa kojim razlogom. Najveća zabluda je što smo neznanje pihvatili kao normalno stanje. Najveći greh je to što nam je elementrna edukacija na ovu temu oduzeta i nemamo je u osnovnim školama – i na to smo se navikli. Napravili smo plodno tle za svakave mambo-džambo gluposti i čudotvorne preparate.

Druga zabluda je to što koristimo reč „umereno“. Većina nema osećaj za „umereno“. Umerenost jednostavno ne postoji za neke ljude – one iste koji spadaju u 95% populacije koja ne čita deklaracije na prehrambenim proizvodima. 

Idite na pijacu i kuvajte! I popravite način razmišljanja: dodajte cenama pašteta i belog hleba cenu svih onih preparata za imunitet, preparata za mršavljenje, anticelulit mazalica itd. Tek onda dobijate pravu cenu loše ishrane. I ti si to ranije lepo rekla: „Zar je čips besplatan?“ 

Svakako da se i ja zapitam (pošto sama moram da vodim računa o svemu) šta bih jela da sam u prilično lošoj finasijskoj situaciji? Verovatno krompir, pirinač, sočivo, jaja, leblebije, džigerice, kupus, jabuke. Ovo su jeftinije namirnice. Neka od njih nisu „po mojim principima“ ali mogu da se spreme na kvalitetniji i bolji način da bi se makar malo uklopile u njih (obično besplatno natapanje preko noći, na primer).

Znam da će biti onih koji će reći da je za neke ljude i ovaj primer nemoguć i nedostižan, ali mi onda ulazimo u priču o mnogo ozbiljnijim i većim problemima koji više nemaju nikave veze s ishranom i navikama. Tu bih ovaj put podvukla crtu.

Lepo si rekla – biznis – ali moram malo da se i ogradim. Neko ne padne na propagandu – ima onih kojima je sve to lično ubeđenje.  Jedno je biti vegan iz ubeđenja da je to zdravije i dobro ili iz ljubavi prema životinjama. Ipak prekrajanje istorije, izmišljanje podataka o tome kako smo živeli kao vrsta, nebuloze o tome da kuvamo samo 10.000 godina i umišljanje da vam preko potrebni nutrijenti ne trebaju – je već prelaženje linije zdravog razuma. Najviše me nervira upoređivanje s majmunima koji su kao "striktni vegani i to im je prirodno", dok je Youtube pun snimaka šimpanzi koje ubijaju i jedu male životinje. Nekada se bar gledao "Opstanak".

Čovek može da preživi i bude OK na puno različitih tipova ishrane uključujući ovde svakako i vegansku – a hrana nikada nije ni bila jedini faktor zdravlja, sreće i dugovečnosti. Ipak, za nekoga manje informisanog loše sprovođenje bilo kog tipa ishrane može da bude opasno. Važi i za novopečene vegane, koliko može da važi za novopečene LCHF-ovce. 

Neprijatelj je samo onaj za koga ne znaš gde je sakriven

Preciznije rečeno, u sklopu akcije „Coca-cola Bloggers Network Adria“ pisaću jedan post mesečno i mislim da je nakon prvog jasno da to mogu. Pošto niko ne može da voli moj blog više od mene, smatram da su mnoge polemike išle u pogrešnom smeru. CC je kompanija čije proizvode možete da izbegnete lepim „Ne, hvala“ čak i kada se na nekoj promociji nude besplatno - izgovorila sam to puno puta i sigurna sam da 100% deluje. 

Ona strana priče koja je meni stvarno zaniljiva i koja može da me zainteresuje i privuče se tiče događaja poput onih na Blogomaniji. Znala sam da će se na sportskim aktivnostima na Blogomaniji brojati kalorije, pomnožiti sa 2, „pretvoriti“ u novac – a novac će CC donirati školama u ruralnim područjima za kupovinu sportske opreme. Držala sam dva jutra časove joge pa smo tako i mi iz grupe za jogu dodali još potrošenih kalorija u ukupan zbir. Na kraju je sve pomnoženo sa 4 (ne sa 2) i ukupno je na svim sportskim aktivnostima sakupljeno više od pola miliona dinara. Jako mi je drago zbog toga – ili još tačnije, bilo bi mi neizmerno žao da nisam na neki način mogla da doprinesem ovakvoj aktivnosti. Broj mojih popijenih CC je i dalje – nula, kao što je uvek i bio (od prizvoda kompanije CC pijem samo "Rosu"). 

Sve mi ovo na kraju liči na onu klasičnu priču o ograničenjima. Postoje ograničenja koja pokušavaju da nam nametnu drugi i ona koja namećemo sami sebi – i jedino su ona druga istinski opasna, posebno ako potiču iz nekog straha. Par stvari kojih sam se ja plašila su mi se već desile, a polemike nikada nisu ni bile među njima.

Nije ti neprijatelj onaj kome uvek opušteno možeš da kažeš „ne, hvala“ i nastaviš svojim putem. U svetu o kome danas pričamo neprijatelj je samo onaj za koga ne znaš gde je sakriven i ne možeš da ga izbegneš onda kada to žarko želiš. Da li je sardina s Tajlanda u GMO sojinom ulju? Da li je je meso iz uvoza od životinja hranjenih GMO hranom? Čime su tovljene ribe u ribarnici? Nekoga ko i dalje jede grickalice bi zanimalo i poreklo sojinog lecitina koji je bukvalno u svakoj. Nemamo odgovore na ova pitanja a GMO proizvodi su verovatno svuda oko nas. 

Sve više razmišljem o tome da li bi promet dobro upakovanih proizvoda koji bi bili jasno označeni predstavljao korist ili štetu? Ako ti proizvodi već cirkulišu (a mislim da cirkulišu) treba da znamo gde su, a ne da se pravimo da ne postoje. Razmišljanje na ovaj način je logično, ali je istovremeno i jako mučno - razmišljam o sistemu pogodnom za cakum-pakum državu, ali sumnjam da nešto ovakvo može da preživi „divlji zapad na srpski način“. Ipak, to treba da ostane tema za razmišljanje...

Kada je sadnja GMO semena u pitanju ovo smatram uništavanjem zemlje koje ne dolazi u obzir. Nepovratno je i nedopustivo. Ne znamo dovoljno o GMO i on je kontroverzan. Ne sme da bude kompromisa oko sadnje dokle god ima i najmanjih dilema. Lako bi pobacali označene kutijice iz supermarketa, ali nemamo bagere kojima bi smo prekopali celu Srbiju.

Hvala, Negoslava! Generalno jesam zadovoljna samom sobom. Nemam previše izbora jer nemam ni gde da pobegnem od same sebe :)
Ne postoje neki radikalni zahvati koje bih izvodila, prvenstveno zato što ne verujem u uspešnost i dugotrajnost radikalnih zahvata. Ipak postoje štelovanja i doterivanja koja su mi u planu i programu:

• Volela bih da se bolje borim sa stresom i to je  moj lični zadatak za 2014. Nisam se dobro pokazala nekoliko puta u 2013. godini.
• Hoću da spojim svoj dosadašnji posao sa ovom pričom i više vremena posvetim pravim akcijama i projektima - jer mislim da samo pisanje više nije dovoljno.
• Želim da naučim da pričam više iz srca a manje iz glave. 

- Želite da iskritikujete lošu pojavu, nekorektnog prodavca, nestručnog lekara, komšiju koji baca đubre s terase, nesavesnog poslodavca, a da to ne bude pljuvačina, kletva, grdnja, rasipanje vaše žuči po tekstu punom optužbi, posle kojeg u čitaocu ostaje samo vaša gorčina? Onda neka vaš tekst bude zaista blog-post, a ne puko prebacivanje ružnog osećanja od i iz vas na čitaoca nedužnog, kojem je puna glava  loših vesti, kritika, polemika, pljuvačine, ružnog, žalosnog, jadnog, bednog i svega ostalog obeshrabrujućeg!

Kako se ponašate u situacijama kada vam se prijatelji požale da su napravili grešku i da sada ispaštaju zbog nje? Ako je vaša reakcija - pa kako si mogao to da uradiš, gde su ti bile oči, što se nisi raspitao, jesam li te upozorio ... bolje je da ućutite nego bilo šta da mu kažete!!

2.  Recite, ta osiguranja i stedionice su u protuvrijednosti eura? Svicarci se nisu ni spominjali? To je trebao bit prvi znak za uzbunu. U igri je mozda bio usd, ali svi su vas upozoravali da mu vrijednost pada, zar ne? Oprostite, molim vas, nikako vam ne zelim ni na koji nacin jos otezavat, ili se pravit pametna, ali smeta mi to stalno spominjanje fin. (ili kakvoggod) obrazovanja po skolama od malih nogu i tako to… Nitko vas ni u kakvoj ustanovi ne moze nauciti da mislite svojom glavom, bas suprotno… Zao mi je. Valjda nece biti nepristojno zazelit vam sretan Bozic 

Umjesto toga radije pokusajte mislit pozitivno: koju sam lekciju trebala naucit iz ovog? Zivotna skola 

 Prebirete po sećanju, kuvarima, na internetu, u potrazi za  dobrim receptom za dobru posnu tortu ili kolač, koji se uz to pravi jednostavno i lako? Hteli biste da napravite perfektnu baklavu? Ja vam nudim proverene recepte mojih drugarica Bise, koja ističe da se predložena torta pravi brzo i Bilje, čije sam baklave probala a i sama ih pravila!  

Da li su osude i moralisanja  pravo svakog na sopstveno mišljenje ili greška i greh? I da li je taj, koji osuđuje- debele, punačke, mršave, anoreksične, nevešte, neuke, lenje , grešne,  previše vredne, ambicionzne, neambiciozne... zaista savršen i bezgrešan?